Doktorand Friedrich – Alexander univerziteta, Erlangen, Nemačka, zajedno sa timom diplomiranih profesora fizike podučavaju Vaše dete fiziku kroz igru!

Moj put do heroja

Rođena sam 26.6.1996. u Kruševcu. Kao dete vojnih lica, živela sam u Prištini, Nišu, Aleksandrovcu, Novom Sadu i trenutno doktoriram fiziku na Friedrich – Alexander Univerzitetu u Erlangenu, Nemačka.

Tokom Osnovne škole bila sam Vukovac (5.0 na kraju svakog razreda), odlična u gimnaziji.

Rekla bih da je sav taj uspeh rezultat vrednog i redovnog učenja svakodnevno.

Neki ostvaruju uspeh zahvaljujući pameti i talentu, dok drugi na osnovu vrednog rada, truda i posvećenosti. Ja spadam u drugu grupu.

Iako sam bila odličan đak, nisam se isticala naročito niti u jednom predmetu.

Nisam išla na republička takmičenja, Olimpijade, Petnicu… nisam radila sve ono što rade „pametna“ deca, a evo, sa 27 godina pišem doktorsku tezu i vodim akademiju paralelno.

Kako sam postigla to što jesam?

Meni lično, je jako teško, gotovo nemoguće, da zapamtim nešto što ne razmem. Potrebno mi je mnogo vremena da zapamtim a zaboravim u najkraćem roku. Ovu svoju slabost, transformisala sam u svoju supermoć.

Pomogla sam prvo sebi, a zatim preko 3000 dece.

Razvila sam jedinstveni metod učenja fizike, "Sonjin Metod Učenja Fizike" koji daje neverovatne rezultate kod dece već tokom prvog časa.

Dete smanji otpor prema fizici kao predmetu, počne da razume školsko gradivo,

Zahvaljujući SMUF (Sonjin Metod Učenja Fizike) dovoljno je da dete želi da ostvari rezultat, bez višečasovnog učenja napamet.

Nakon maturiranja u gimnaziji nisam znala šta da studiram, koji fakultet da upišem.

Sve vreme u 4. godini spremala sam matematiku, matematika mi ide, znam je i polaže se na gotovo svim prirodnim i tehničkim fakultetima.

Matematika sama po sebi mi je bila dosadna, ne vidim primenu i zabavu (eksperimente), programiranje je u mojoj glavi čitav dan sedenje ispred računara, ali fizika jeste primena matematike i ima eksperimente, rad u laboratoriji, istraživanje.

Fiziku sam upisala „slučajno“ 2015. godine na Prirodno – matematičkom fakultetu u Novom Sadu, smer diplomirani profesor fizike.

Iako mi je u Osnovnoj školi predavao fiziku nastavnik koji je mom tati predavao domaćinstvo, a u gimnaziji profesorke koje su završile Psihologiju i Fizičku hemiju.

Po zanimanju, nisam imala profesora fizike niti u Osnovnoj niti u srednjoj školi. Samim tim moje znanje fizike po dolasku na fakultet se znatno razlikovalo (bilo je slabije) u odnosu na ostale kolege.

U prvoj i drugoj godini studiranja sam prvo učila gradivo Osnovne i srednje škole, zatim univerzitetsko gradivo.

Da, bilo je veoma naporno.

Svakodnevno sam učila po 17 h, uključujući i vikend.

To je dovelo do toga da imam anemiju, depresiju, insomniju, lošu sliku o sebi, nisko samopouzdanje, neveru u sebe i svoje sposobnosti.

Odlučila sam u prvom semestru da ću biti doktor nauka, i to u inostranstvu. HERE I AM.

Iako u tom trenutku nisam znala hoću li položiti makar jedan ispit u januarskom ispitnom roku. Položila sam 4,5 od 5.

2017. godine moje telo bilo je u potpunosti iscrpljeno, htelo je, ali nije više moglo da izdrži i nastavi da uči ovim tempom. Osećala sam se kao auto bez goriva.

Donela sam odluku da ovako ne mogu više da učim, nemam snage, moje telo pada, slabi, ne može iako um, volja i motivacija hoće, tu su.

Kao rešenje, gledam strane predavače, američke univerzitete, pratim savremene metode učenja koje se u potpunosti razlikuju od tradicionalnih (totalna suprotnost od onoga kako nas uče da učimo u školi: uzmi svesku, knjigu, čitaj, ponavljaj, čitaj, obnavljaj, ispitaj se, zaboravi, obnovi, blokiraj na testu, uči isto gradivo nekoliko puta, a stečeno znanje je kratkoročno)

Životna promena iz korena

Radeći kao nastavnik fizike doživela sam jedno veliko razočarenje. Nadležne osobe mi nisu dozvoljavale da radim drugačije, baš onako kako su me profesori sa fakulteta učili. Nisu mi dozvoljavali da radim na način koji mislim da je ispravan i pokazuje vrhunske rezultate kod dece. Udarila sam u taj veliki zid. Lakše je ići putem koji svi idu, raditi nešto isto kao pre 50 godina i ne menjati stvari.

Kod mene na časovima su se radili eksperimenti, sedelo u krug, učenici su prezentovali svoje radove, izražavali svoju kreativnost i snalažljivost, nisu pisali ono šta ja kažem, jer to tako treba, jer – tako se radi oduvek. Deca su drugačija usled tehnološkog napretka, tehnološke pismenosti te se i časovi moraju razlikovati od ranijih.

Iz tog razloga sam upisala doktorske studije u insotranstvu, sa ciljem da steknem još više znanja i zvanja. Svoj jedinstven način podučavanja dece radim isključivo online polaznicima mog autorskog programa. Okupila sam ovu zajednicu roditelja i dece sa namerom da pomognem mladim ljudima da razumeju fiziku, da razumeju ono šta uče i da im olakšam put koji sam ja prešla na daleko teži način.

U trećoj godini studiranja razvijam svoj metoda učenja, Sonjin Metod Učenja Fizike (SMUF) koji mi omogućava da u najtežoj godini koju većina studenata obnavlja, gubi budžet, prenosi ispite u apsolventsku godinu, putujem, odmaram, spavam, treniram alpenističko penjanje, planinarim…

Sada, prema SMUF radi akademija „Fizika sa Sonjom“.

Te 2017. godine u svojoj studentskoj sobi u iznajmljenom stanu bake Stanije na Novom Naselju u Novom Sadu, donela sam odluku da se ni jedno dete više neće mučiti kao ja što sam, ni jedno dete neće proći ovaj (m)učenički put koji sam ja.

Deca Balkana učiće fiziku kroz igru od strane mentora koji su diplomirani profesor fizike, Master profesor fizike, doktorand fizike i postdoctor astrofizike.

U sigurnom okruženju u kome su dobrodošla pitanja, zaključci, uvidi, bez osude i posramljivanja.

Mentori na akademiji Fizika sa Sonjom, profesori sa kojima Vaše dete sarađuje su stručnjaci, završili su departman za fiziku na Prirodno matematičkom fakultetu ili Fizički fakultet.